Lifestyle
Zašto neke žene sa godinama izgledaju sve bolje?
Postojala je nekada jedna sasvim obična vrsta sređivanja koja nije zahtevala pozivnicu.
Nije bio rođendan, svadba, večera ni važan sastanak. Žena bi samo stavila minđuše, sredila kosu, nanela parfem i izašla da završi nešto po gradu. Nije očekivala da će je neko fotografisati. Nije imala događaj na kojem treba da se pojavi.
Jednostavno se sredila.
Danas smo, paradoksalno, okružene sa više garderobe, kozmetike, tutorijala i modnih ideja nego bilo koja generacija pre nas, a veliki deo dana provodimo u odeći koju smo izabrale prvenstveno zato što je praktična.
Naravno da u tome nema ničeg lošeg. Patike su udobnije, rad od kuće promenio je način oblačenja, život je ubrzan, a granice između odeće za kuću, posao i grad odavno nisu tako stroge.
Ali možda smo usput malo izgubile zadovoljstvo da se sredimo za sebe, bez posebnog razloga i bez publike.
Otvorimo ormar i neke stvari gotovo automatski podelimo na „za svaki dan“ i „za negde“. Lepša haljina čeka večeru. Cipele čekaju događaj. Ruž koji volimo ostaje u fioci jer je „previše“ za običan utorak.
Kao da lepim stvarima treba opravdanje.
Možda je tome doprineo i način na koji danas gledamo na sređivanje. Na društvenim mrežama ono često izgleda kao priprema za rezultat koji će neko videti: fotografiju, izlazak, proslavu, putovanje. Postoji trenutak pre i trenutak posle, kompletan izgled i razlog zbog kojeg je napravljen.
A nekada je razlog bio jednostavniji: danas mi se nosi ovo.
Tu postoji jedno malo, pomalo zaboravljeno zadovoljstvo. Kada obučeš košulju koju voliš iako ideš samo na kafu. Kada staviš parfem ujutru iako nemaš nikakav plan za veče. Kada opereš kosu i središ je jer ti prija kako se osećaš kada prođeš pored ogledala.
To nema mnogo veze sa time da li si „doterana“. Više ima veze sa malim ritualom kojim svom običnom danu daješ malo više pažnje.
Problem sa čuvanjem svega lepog za posebne prilike jeste što je većina života sastavljena od dana koji u kalendaru nemaju nikakvu oznaku.
Ponedeljak. Odlazak na posao. Prodavnica. Kafa sa prijateljicom. Ručak kod kuće. Šetnja do grada.
Ako omiljeni parfem, dobre čaše, lepa bluza i crveni ruž stalno čekaju „nešto posebno“, mogu da provedu mnogo vremena čekajući.
Možda su žene koje deluju sređeno bez posebnog napora samo ranije shvatile da nije potrebno svaki put imati razlog. One ne izgledaju kao da idu na događaj. Samo postoji neka sitnica koja govori da su tog jutra obratile pažnju na sebe.
Minđuše, uredna kosa, dobar kaput, uredni nokti i parfem koji se oseti tek kada prođu.
I možda zato deluje lepo — nema utiska da je sve urađeno da bi bilo primećeno.
Ne mora svaki običan dan da postane prilika za posebno sređivanje. Nekada nam se neće dati ni da skinemo trenerku i to je sasvim normalno.
Ali možda ne bi bilo loše da ponekad iz ormara izvadimo nešto što već dugo „čeka priliku“.
Jer možda je sasvim obična nedelja ili četvrtak već dovoljno dobra prilika.
