Zdrava ishrana
Stres, jedan od razloga zbog kog posežemo za slatkišima
Svi smo se makar jednom našli u situaciji da nas je neko povredio, razočarao ili izneverio. Tada se često pojavljuje ljutnja, sasvim prirodna emocija koja nam pomaže da prepoznamo da je neka granica pređena i da nešto nije u redu.
Problem nastaje kada ljutnja postane naš stalni saputnik.
Kada iz dana u dan ponavljamo iste razgovore u glavi, vraćamo se na stare situacije i dopuštamo da osoba ili događaj koji nas je povredio nastavi da utiče na naš život mnogo duže nego što zaslužuje.
Zato saveti o praštanju nisu tu da opravdaju nečije postupke. Oni postoje zbog nas samih.
Jer ponekad najveći teret ne nosi osoba koja nas je povredila, već mi.
Kada se naljutimo, ne reaguje samo naš um. Reaguje celo telo.
Srce počinje brže da kuca, disanje se ubrzava, a organizam ulazi u stanje pripravnosti. To je deo prirodnog mehanizma koji nam je kroz evoluciju pomagao da se suočimo sa opasnošću.
U takvim trenucima telo oslobađa hormone stresa poput adrenalina i kortizola, pripremajući nas za borbu ili bekstvo.
To je korisno kada se nalazimo u stvarnoj opasnosti.
Međutim, savremeni život retko zahteva da bežimo od predatora ili se fizički branimo. Umesto toga, ljutimo se zbog saobraćajne gužve, poslovnih problema, konflikata ili događaja koji su se desili pre nekoliko meseci ili čak godina.
Telo, međutim, ne pravi veliku razliku.
Za njega je stres i dalje stres.
Stručnjaci već godinama upozoravaju da dugotrajna izloženost stresu može ostaviti posledice na kardiovaskularni sistem.
Kada smo često ljuti, krvni pritisak raste, srce radi pod većim opterećenjem, a organizam ostaje u stanju pojačane budnosti.
Kod osoba koje već imaju određene srčane tegobe ili aritmije, ovakve reakcije mogu predstavljati dodatni faktor rizika.
Iako povremena ljutnja neće ugroziti zdravlje, problem nastaje kada ona postane svakodnevno stanje.
Koliko puta si osetila “kamen u stomaku” zbog stresa?
Ili primetila da ti se apetit menja kada prolaziš kroz težak period?
To nije slučajnost.
Danas znamo da postoji snažna povezanost između mozga i digestivnog sistema. Zbog toga stres i negativne emocije često mogu da se manifestuju kroz nadutost, bolove u stomaku, promene apetita ili nelagodnost nakon obroka.
Dugotrajna izloženost stresu povezuje se i sa pogoršanjem simptoma kod osoba koje imaju sindrom iritabilnog creva (IBS), refluks ili druge gastrointestinalne tegobe.
Zato se često kaže da creva i emocije vode mnogo dublji razgovor nego što mislimo.
Verovatno si nekada legla u krevet umorna, ali nisi mogla da zaspiš jer si iznova vrtela isti razgovor u glavi.
Ili si se probudila usred noći razmišljajući o situaciji koja te je uznemirila.
Ljutnja aktivira organizam upravo onda kada bi trebalo da se opusti.
Umesto da uspori, telo ostaje u stanju pripravnosti. Misli postaju glasnije, a san plići i isprekidan.
Zbog toga osobe koje se duže bore sa nagomilanom ljutnjom često prijavljuju probleme sa uspavljivanjem, češća buđenja tokom noći i osećaj umora nakon sna.
Kada govorimo o praštanju, mnogi ga pogrešno tumače kao zaboravljanje ili opravdavanje nečijih postupaka.
U stvarnosti, praštanje mnogo češće predstavlja odluku da više ne dozvolimo prošlosti da upravlja našom sadašnjošću.
To ne znači da moramo obnoviti odnos sa osobom koja nas je povredila.
Ne znači ni da treba da se pretvaramo da se ništa nije dogodilo.
Ali znači da biramo da sa sobom ne nosimo teret koji nas iscrpljuje.
Jer ljutnja najčešće najviše šteti onome ko je nosi.
Briga o zdravlju ne podrazumeva samo pravilnu ishranu, fizičku aktivnost i dovoljno sna.
Podrazumeva i odnos koji imamo prema sopstvenim emocijama.
Prirodno je da budemo tužni, razočarani ili ljuti. Sve su to ljudska osećanja koja imaju svoje mesto.
Ali kada negativne emocije predugo ostanu sa nama, mogu početi da utiču na kvalitet života mnogo više nego što primećujemo.
Možda upravo zato praštanje nije znak slabosti.
Možda je jedan od najlepših oblika brige o sebi.
