Unutrašnji sat – kako psiha utiče na cirkadijalni ritam i nivo energije

Da li si se ikada zapitala zašto se nekim danima osećaš punom energije, a drugim potpuno iscrpljeno? Možda je u pitanju tvoj cirkadijalni ritam, tvoj unutrašnji sat koji reguliše tvoj nivo energije.

Cirkadijalni ritam, iako prvenstveno biološki proces, duboko je isprepleten sa tvojim mentalnim i emocionalnim stanjem, pa se zato može posmatrati i kao “unutrašnji psihološki vodič“. Evo kako to funkcioniše:

Regulacija raspoloženja i emocija:

• Cirkadijalni ritam utiče na lučenje hormona kao što su kortizol (hormon stresa) i melatonin (hormon sna).
• Neravnoteža ovih hormona može dovesti do promena raspoloženja, anksioznosti i depresije.
• Stabilan cirkadijalni ritam doprinosi emocionalnoj stabilnosti, dok poremećaji ritma mogu izazvati razdražljivost, promene raspoloženja i smanjenu sposobnost suočavanja sa stresom.

Uticaj na kognitivne funkcije:

• Cirkadijalni ritam utiče na kognitivne funkcije kao što su koncentracija, pamćenje i donošenje odluka.
• Poremećaji ritma mogu dovesti do smanjene kognitivne sposobnosti i otežanog fokusiranja.
• Kvalitetan san, koji je regulisan cirkadijalnim ritmom, ključan je za optimalno funkcionisanje mozga i kognitivne performanse.

Povezanost sa mentalnim zdravljem:

• Poremećaji cirkadijalnog ritma su povezani sa povećanim rizikom od razvoja mentalnih poremećaja, kao što su depresija, anksiozni poremećaji i bipolarni poremećaj.
• Stabilan cirkadijalni ritam može imati zaštitni efekat na mentalno zdravlje i doprineti emocionalnom blagostanju.

Kako psiha utiče na tvoj cirkadijalni ritam?

Stres i anksioznost igraju veliku ulogu u remećenju tvog cirkadijalnog ritma. Kada si pod stresom, tvoje telo luči kortizol, hormon stresa, koji remeti san i budnost. Stalna briga i napetost mogu dovesti do nesanice, čestih buđenja tokom noći i osećaja umora tokom dana.

Tvoje misli i uverenja takođe utiču na tvoj cirkadijalni ritam. Ako si sklona negativnom razmišljanju, ako se stalno brineš i preispituješ, to može dovesti do mentalne iscrpljenosti i remećenja sna. S druge strane, promena perspektive, optimizam i zahvalnost mogu doprineti boljem snu i stabilnijem nivou energije.

Tvoj način života, tvoje navike i rutine, takođe utiču na tvoj cirkadijalni ritam. Ako imaš neredovan raspored spavanja, ako često menjaš vremenske zone, ako radiš noću, to može dovesti do poremećaja cirkadijalnog ritma i problema sa spavanjem.

Kako da uskladiš ritam uma i tela?

Prvi korak je da postaneš svesna svojih misli i emocija. Nauči da prepoznaš kada si pod stresom, kada si anksiozna, kada si negativna. Praktikuj tehnike opuštanja, kao što su meditacija, duboko disanje, joga, koje ti pomažu da smiriš um i telo. I naravno, ako primetiš da ti je funkcionalnost ozbiljnije narušena – obrati se stručnjaku.

Postavi granice, nauči da kažeš „ne“ kada ti je previše. Odvoji vreme za aktivnosti koje te opuštaju i ispunjavaju, kao što su šetnja u prirodi, čitanje knjige, slušanje muzike.

Stvori redovnu rutinu spavanja, idi na spavanje i budi se u isto vreme, čak i vikendom. Izbegavaj ekrane barem sat vremena pre spavanja, jer plavo svetlo remeti proizvodnju melatonina, hormona spavanja.

Izloži se sunčevoj svetlosti tokom dana, jer ona pomaže u regulisanju cirkadijalnog ritma. Fizička aktivnost, zdrava ishrana i hidratacija takođe doprinose boljem snu i stabilnijem nivou energije.

Kako ti Feli može pomoći?

Ako se i dalje boriš sa poremećajem cirkadijalnog ritma, potraži pomoć stručnjaka. U Feli aplikaciji možeš pronaći psihologe, nutricioniste i trenere koji ti mogu pomoći da razviješ strategije za bolji san i više energije. Za dodatne savete o ishrani i cirkadijalnom ritmu, pročitaj tekst „Ishrana prema cirkadijalnom ritmu – kada i šta jesti za maksimalnu energiju“ u Feli zoni, na Feli aplikaciji.