Kako je biranje hrane snažnije od kontrole nad hranom?

Strah koji se pojavi posle malog „pokliznuća“ potpuno je razumljiv. Pojedeš nešto van plana i odmah te preseče misao da si izgubila kontrolu, pa kreneš da razmišljaš kako sada moraš da stegneš još jače. Da paziš više. Da budeš stroža. Da se kontrolišeš.

A baš tu sve postaje teže.

Jer kontrola ne donosi mir. Kontrola donosi napetost.

Kontrola polazi iz nepoverenja u sebe, dok izbor polazi iz toga da znaš šta ti prija i gde su tvoje realne granice. A istina je jednostavna — niko ne poznaje tebe bolje nego ti sama. Tačno znaš kada jedeš iz uživanja, a kada iz umora, stresa, dosade ili krivice. Zbog toga je biranje hrane mnogo snažnije od kontrole nad hranom.

Kada se kontrolišeš, jedeš pod pritiskom. U glavi si, ne u trenutku. Hrana postaje test koji polažeš svaki dan.
A svaki test nosi rizik da „padneš“, pa sledi krivica i još jače stezanje.

Zašto su granice unutar uživanja važne?

Kada sebi dozvoliš biranje hrane, a ne kontrolisanje hrane, događaju se tri važne stvari.

Prvo, ne preteraš.
Kada znaš da je sve dozvoljeno, nestaje impuls „da pojedem sad sve dok još mogu“. Obrok postaje samo obrok, a ne poslednja šansa.

Drugo, zaista uživaš.
Uživanje ne dolazi iz količine, već iz prisutnosti. Kada jedeš bez napetosti, telo se pre zasiti, a ukus ostane lep i jasan. Posle takvog obroka nema težine ni griže savesti.

Treće, sutradan nema potrebe za kaznom.
Kada poštuješ granice koje si sama izabrala, osećaš se dobro u svojoj koži. Nema vraćanja na „dijetu“, nema drame, nema dokaza koje moraš da daješ sebi.

Promena ne počinje tamo gde se još jače kontrolišeš.
Počinje tamo gde prestaje samokažnjavanje.

Zato sledeći put nemoj da se pitaš kako da se više kontrolišeš.
Pitaj se: „Šta je sada moj izbor koji mi prija?“
Tu se gradi stabilan odnos i prema hrani i prema sebi.

Ostavi reakciju na tekst da bi osvojila bodove.