Volja jača od izazova
Pre nego što tražiš rezultat, pogledaj šta stvarno radiš svakog dana
Otvorila si frižider, gledaš unutra i razmišljaš šta bi mogla da pojedeš.
A ručala si pre sat vremena.
U tom trenutku vredi sebi postaviti jedno vrlo jednostavno pitanje: da li sam stvarno gladna ili sam samo navikla da nešto pojedem?
Nije baš svaki odlazak do kuhinje glad.
Nekada ti je dosadno. Nekada si nervozna. Nekada si umorna. Nekada si navikla da uz kafu ide nešto slatko, uz seriju grickalice, a čim uđeš u kuću otvaraš frižider gotovo automatski.
Ako se to dogodi jednom, nije posebno važno. Ako se ponavlja svakog dana, postaje deo tvoje ishrane, čak i kada ga ti ne računaš kao obrok.
Kada si fizički gladna, glad se uglavnom razvija postepeno. Prošlo je vreme od prethodnog obroka i spremna si da pojedeš ono što ti je planirano.
Zato probaj ovo pitanje:
„Da li bih sada pojela svoj sledeći obrok?“
Ako bi — vrlo verovatno si gladna.
Ako ti ručak, jogurt ili planirana užina uopšte ne zvuče zanimljivo, ali bi čokolada, čips ili „nešto malo“ prošli bez problema, zastani.
Možda ti trenutno ne treba hrana.
To je važna razlika, posebno ako imaš cilj koji pokušavaš da dostigneš. Plan može biti odlično napravljen, ali ako između planiranih obroka svakodnevno ubacuješ nekoliko neplaniranih zalogaja, ti više ne pratiš isti plan.
I upravo tu se često potkrade mnogo više hrane nego što imamo osećaj.
Ne treba ti komplikovana tehnika. Samo nemoj svaki impuls odmah da pretvoriš u jelo. Zastani na dva minuta i proveri šta se događa.
Kada si poslednji put jela? Da li osećaš glad u stomaku? Da li si samo umorna? Da li ti treba pauza? Da li si otvorila frižider jer to radiš svako veče u isto vreme?
Ponekad će odgovor biti: „Da, gladna sam.“
Odlično. Pojedi obrok koji ti je planiran.
Ponekad će odgovor biti: „Nisam gladna, samo mi se nešto jede.“
I to je korisna informacija.
Tada možeš da izađeš iz kuhinje, popiješ vodu, napraviš čaj, prošetaš nekoliko minuta, istuširaš se ili jednostavno sačekaš da prvi impuls prođe.
Neće svaki put proći. Ali svaki put kada napraviš tu malu pauzu, prekidaš automatizam.
A upravo automatizam često pravi najveći problem, jer ono što jedeš svesno uglavnom pamtiš. Ono što uzimaš usput mnogo lakše zaboraviš.
Ako želiš rezultat, nije dovoljno da samo znaš šta piše u planu.
Važno je i šta radiš između obroka.
Zato sledeći put kada uhvatiš ručku frižidera sat vremena posle ručka, nemoj odmah da tražiš šta ima unutra.
Prvo proveri zbog čega si uopšte došla do njega.
