Zašto je brzo hodanje jedan od najboljih treninga za zdravlje?

Na društvenim mrežama gotovo svakog meseca pojavi se novi trening koji obećava brže rezultate. Nekoliko nedelja kasnije zameni ga sledeći trend, a onda još jedan. Hodanje, međutim, nikada nije nestalo. Zato što iza njega stoji ono što nijedan trend ne može da promeni – godine istraživanja koja potvrđuju da redovno kretanje čuva zdravlje srca, mozga, mišića i metabolizma.

Ako postoji fizička aktivnost koju može da radi gotovo svaka osoba, bez obzira na godine ili kondiciju, onda je to upravo brz hod.

Nije svaki hod isti

Lagana šetnja do prodavnice svakako je bolja od sedenja, ali ako želiš da izvučeš maksimum iz hodanja, važno je da obratiš pažnju na tempo.

Najjednostavniji način da proceniš da li hodaš dovoljno brzo jeste takozvani test razgovora ili znojenja. Tempo bi trebalo da bude takav da možeš normalno da razgovaraš, ali da ne možeš bez problema da pevaš. Disanje će biti ubrzano, puls će porasti, a telo će početi ozbiljnije da troši energiju.

Upravo u tom intenzitetu jačaš srce, poboljšavaš kondiciju i podstičeš organizam da efikasnije koristi masti kao izvor energije. Važno je održati taj ritam barem 30-60 minuta, ako primetiš da se ne znojiš samo pojačaj tempo.

Dva ovakva treninga nedeljno mogu da naprave veliku razliku

Ne moraš da hodaš brzo svakog dana.

Dva do tri brza hoda nedeljno uz redovne treninge snage sasvim su dovoljna da osetiš prve promene. Takav trening poboljšava rad kardiovaskularnog sistema, povećava izdržljivost i doprinosi boljoj kontroli telesne mase.

Ostalim danima cilj može biti mnogo jednostavniji – kreći se što više. Prošetaj do prodavnice, izađi jednu autobusku stanicu ranije, prošetaj posle večere ili iskoristi pauzu na poslu za desetak minuta kretanja. Sve se računa.

Hodanje troši mnogo više od kalorija

Većina ljudi hodanje povezuje isključivo sa mršavljenjem, a ono donosi mnogo više od toga.

Redovne šetnje poboljšavaju osetljivost na insulin, pomažu u regulaciji nivoa šećera u krvi, povoljno utiču na krvni pritisak i smanjuju rizik od bolesti srca. Mišići ostaju aktivni, zglobovi pokretljiviji, a cirkulacija efikasnija.

Istovremeno se oslobađaju endorfini, pa nije slučajno što se posle dobre šetnje često osećamo mirnije, raspoloženije i bistrije nego pre nego što smo izašli iz kuće.

Koraci su važni, ali nisu jedini cilj

Poslednjih godina svi pričaju o deset hiljada koraka, pa mnogi imaju osećaj da su podbacili ako nisu stigli do tog broja.

Mnogo je korisnije da razmišljaš o kontinuitetu nego o savršenom rezultatu. Ako si juče napravila četiri hiljade koraka, pokušaj danas da napraviš šest. Ako trenutno ne možeš da izdvojiš pola sata, kreni sa petnaest minuta. Telo mnogo bolje reaguje na male navike koje se ponavljaju nego na velike napore koji traju nekoliko dana.

Iskoristi hodanje kao vreme za sebe

Brz hod ne mora uvek da bude trening. Ponekad je to pola sata bez telefona. Nekada omiljeni podkast ili muzika. Nekada razgovor sa prijateljicom ili šetnja sa porodicom.

Kada hodanje prestane da bude još jedna obaveza na spisku, mnogo lakše postaje navika koja ostaje godinama.

Mali plan koji možeš da primeniš već ove nedelje

Ako tek počinješ, ne komplikuj.

• Dva puta nedeljno odvoji 30 do 60 minuta za brz hod. Tempo neka bude dovoljno brz da možeš da vodiš razgovor i da se znojiš, takođe i da osetiš kako ti je disanje ubrzano.
• Ostalim danima potrudi se da napraviš što više koraka tokom dana. Svaka šetnja, stepenice umesto lifta ili odlazak peške do prodavnice doprinose tvom zdravlju.
• Kada ti hodanje postane rutina, produži šetnju ili povremeno ubaci nekoliko minuta još bržeg tempa.

Ne postoji trening koji će preko noći promeniti tvoje telo.

Ali postoji mnogo malih odluka koje, kada ih ponavljaš iz dana u dan, donose rezultate koje ćeš osećati godinama.