Mikroplastika je svuda, kako da smanjiš izloženost

Kada čujemo reč plastika, većina nas pomisli na flaše, kese ili ambalažu koja završava u prirodi.

Međutim, poslednjih godina naučnici otkrivaju nešto mnogo zanimljivije – i mnogo zabrinjavajuće.

Sitne čestice plastike pronađene su u vodi koju pijemo, hrani koju jedemo, vazduhu koji udišemo, pa čak i u ljudskom organizmu. Mikroplastika je danas pronađena u krvi, plućima, jetri, placenti, pa čak i u pojedinim delovima mozga.

Zvuči kao tema iz naučnofantastičnog filma.

Nažalost, nije.

Šta je zapravo mikroplastika?

Mikroplastika su sitne plastične čestice manje od pet milimetara. Nastaju raspadanjem većih plastičnih proizvoda ili se oslobađaju tokom svakodnevne upotrebe predmeta koje koristimo gotovo nesvesno.

Problem je u tome što su toliko male da ih ne možemo videti golim okom.

A upravo zato ih je gotovo nemoguće potpuno izbeći.

Plastične daske za sečenje možda nisu bezazlene kao što mislimo

Jedan od izvora mikroplastike koji je poslednjih godina privukao pažnju naučnika nalazi se u gotovo svakoj kuhinji.

Plastična daska za sečenje.

Svaki put kada nož prelazi preko njene površine, ostavlja sitna oštećenja. Vremenom se sa daske oslobađaju mikroskopske čestice plastike koje mogu završiti u hrani koju pripremamo.

Naravno, to ne znači da treba baciti sve iz kuhinje i živeti u strahu.

Ali je dobar podsetnik da stvari koje svakodnevno koristimo nisu uvek tako bezazlene kao što izgledaju.

Hranu često čuvamo u plastici, a zatim je u istoj plastici zagrevamo

Mnogima je ovo poznata rutina.

Ručak se spakuje u plastičnu posudu, stavi u frižider, a zatim nekoliko minuta kasnije završi u mikrotalasnoj.

Praktično jeste.

• Upravo to zagrevanje plastike predstavlja jednu od navika koju stručnjaci sve češće dovode u vezu sa povećanim oslobađanjem sitnih plastičnih čestica.
• Zbog toga mnogi preporučuju korišćenje staklenih posuda za čuvanje i podgrevanje hrane kada god je to moguće.

Nije problem samo ono što jedemo

Mikroplastiku ne unosimo samo hranom.

Unosimo je i disanjem.

• Veliki deo moderne garderobe proizvodi se od sintetičkih vlakana poput poliestera, najlona i akrila. Tokom nošenja i pranja takvih materijala oslobađaju se mikroskopska vlakna koja završavaju u okolini.
• Slična situacija je sa tepisima, zavesama, nameštajem i drugim predmetima koji sadrže sintetičke materijale.

Te čestice postaju deo kućne prašine koju svakodnevno udišemo.

Zato priča o deklaracijama na garderobi nije samo pitanje kvaliteta ili udobnosti.

Ona je i pitanje onoga čemu smo svakodnevno izloženi.

Šta nauka trenutno zna?

Ovo je možda najvažniji deo cele priče.

Naučnici danas sa sigurnošću znaju da mikroplastika ulazi u ljudski organizam.

Međutim, još uvek istražuju kakve dugoročne posledice može imati po zdravlje.

Postoje indicije da može doprineti upalnim procesima, oksidativnom stresu i poremećaju određenih bioloških funkcija, ali mnoga pitanja još nemaju konačne odgovore.

Drugim rečima, ne možemo sa sigurnošću reći koliko je mikroplastike previše.

Ali možemo reći da ona svakako ne pripada ljudskom organizmu.

Dobra vest je da možemo smanjiti izloženost

Ne postoji način da potpuno izbacimo plastiku iz života, ali postoje načini da smanjimo svakodnevnu izloženost. Ako želiš da smanjiš izloženost mikroplastici u kuhinji, osim zamene plastičnih ambalaža staklom, zamena stare izgrebane plastične daske kvalitetnom drvenom ili bambusovom daskom je najbolje rešenje.

🥇 Drvena daska od tvrdog drveta (bukva, javor, orah)

• nežna prema noževima
• ne stvara mikroplastiku
• uz pravilno održavanje veoma higijenska

🥈 Bambusova daska

• takođe bez mikroplastike
• tvrđa od drveta
• dugotrajnija

Male promene možda neće rešiti globalni problem plastike.

Ali mogu smanjiti ono čemu smo svakodnevno izloženi.

Možda najveće pitanje nije koliko plastike danas imamo u sebi

Već koliko ćemo je ostaviti generacijama koje dolaze.

Svake godine proizvedu se stotine miliona tona plastike. Veliki deo završava u prirodi, vodi i zemljištu, a zatim se kroz lanac ishrane vraća nazad do nas.

Zato priča o mikroplastici nije samo tema za naučnike to je tema o načinu na koji živimo.

O stvarima koje kupujemo.

O materijalima koje nosimo.

O hrani koju pripremamo.

I o malim odlukama koje svakodnevno donosimo, često ne razmišljajući koliko zapravo mogu da znače.